Од читаоца:
Спомињете каризматичну обнову (у свом писању Божићна апокалипса) у позитивном светлу. Не капирам. Трудим се да посетим цркву која је врло традиционална - где се људи правилно облаче, остају тихи испред Табернакула, где смо катехизовани према Предању са минбера итд.
Држим се далеко од харизматичних цркава. Ја то једноставно не доживљавам као католичанство. На олтару се често налази филмско платно на коме су наведени делови мисе („Литургија“ итд.). Жене су на олтару. Сви су обучени врло лежерно (фармерке, патике, шортс, итд.) Сви подижу руке, вичу, тапшу - нема тишине. Нема клечања ни других геста са поштовањем. Чини ми се да је много тога научено од пентекостне деноминације. Нико не мисли да су „детаљи“ Традиције битни. Тамо не осећам мир. Шта се догодило са Традицијом? Да ућуткате (као што нема пљескања!) Из поштовања према Шатору ??? До скромне хаљине?
И никада нисам видео никога ко је имао ПРАВИ дар језика. Кажу вам да с њима причате глупости ...! Покушао сам то пре много година, а НИШТА нисам говорио! Зар таква врста ствари не може зазвати БИЛО КОЈИ дух? Изгледа да би то требало назвати „каризманија“. „Језици“ на којима људи говоре су само несретни! После Педесетнице људи су разумели проповед. Чини се да се било који дух може увући у ове ствари. Зашто би неко желео да се на њих положе руке које нису посвећене ??? Понекад сам свестан неких озбиљних грехова у којима су људи, а опет су ту на олтару у фармеркама и полажу руке на друге. Зар се ти духови не преносе даље? Не капирам!
Много бих радије присуствовао миси тридентина где је Исус у средишту свега. Нема забаве - само богослужење.
Поштовани читач,
Покренули сте неке важне тачке о којима вреди разговарати. Да ли је харизматична обнова од Бога? Да ли је то протестантски изум, или чак дијаболични? Да ли су то „дарови Духа“ или безбожне „благодати“?