IF la расвета треба да се догоди, догађај упоредив са „буђењем“ изгубљеног Сина, тада ће човечанство не само наићи на изопаченост тог изгубљеног сина, последичну милост Оца, већ и на немилосрђе старијег брата.
Занимљиво је да нам у Христовој параболи Он не говори да ли старији син долази да прихвати повратак свог малог брата. У ствари, брат је љут.
Сада је старији син био изашао на терен и на повратку, кад се приближавао кући, чуо је звук музике и плеса. Позвао је једног од слуга и питао шта ово може значити. Слуга му рече: 'Брат ти се вратио, а отац је заклао товљено теле јер га је вратио здравог и здравог.' Наљутио се, а кад је одбио да уђе у кућу, отац је изашао и молио га. (Лука 15: 25-28)
Изванредна истина је да неће сви на свету прихватити благодати Просветљења; неки ће одбити „да уђу у кућу“. Није ли то случај сваки дан у нашем животу? Одобрено нам је много тренутака за обраћење, а опет, тако често бирамо сопствену заблуду над Божјом и још мало учвршћујемо своја срца, барем у одређеним областима свог живота. Сам пакао је пун људи који су се хотимично опирали спасоносној благодати у овом животу, а самим тим су и без благодати у следећем. Људска слободна воља је истовремено невероватан дар, а истовремено и озбиљна одговорност, јер је то све што чини свемоћног Бога беспомоћним: Он никоме не намеће спасење иако жели да сви буду спашени.
Једна од димензија слободне воље која спутава Божју способност да делује у нама јесте немилосрђе ...
Наставите са читањем →