ДОЕС ово Писмо има било какве везе са осећајем хитности који чујем у писмима из целог света:
Четрдесет година сам издржао ту генерацију. Рекао сам, „Они су људи чија срца залутају и не знају Моје путеве.“ Тако сам се у свом гневу заклео: „Неће ући у Мој починак.“ (Псалам 95)
На многим вишедимензионалним нивоима Писма, овај одломак је испуњен на неколико различитих начина у различита историјска времена. То се испунило у пустињи када је Бог рекао ову реч Израелцима и осујетио њихов улазак у обећану земљу. Такође је испуњено скоро четрдесет година после Педесетнице када је храм у Јерусалиму био срушен.
И сада у нашој генерацији, како се ближимо крају ове године, видимо да је прошло четрдесет година откако је Дух Свети изливен у харизматичној обнови 1967; четрдесет година откако је Израел поново постао нација у Шестодневном рату 1967; скоро је четрдесет година од затварања Ватикана ИИ; и за само неколико месеци навршиће се четрдесет година од тога Хуманае Витае—Папско енциклично упозорење против употребе контрацепције.
Од тада је Обнова углавном замрла; Израел је у средишту ратова и гласина о ратовима; Црква је усред отпадништва, ако не Велико отпадништво, након злоупотреба од последњег Савета; а последице непослушности енциклици папе Павла ВИ пожњеле су последице за које је предвидео да ће се догодити ако се прихвати контрола рађања: необуздани абортус, развод и порнографија.
Колико је сати?
Време је за гледање и молитву.
ДОДАТНА ЛИТЕРАТУРА:
