Пета радосна мистерија: Налаз у храму, Мицхаел Д. О'Бриен.
ПОСЛЕДЊА недеље, Свети отац је послао 29 новозаређених свештеника у свет тражећи од њих да „објављују и сведоче у радости“. Да! Сви морамо наставити да сведочимо другима радост због познавања Исуса.
Али многи хришћани ни не осећају радост, а камоли да је сведоче. У ствари, многи су пуни стреса, анксиозности, страха и осећаја напуштености како се темпо живота убрзава, трошкови живота повећавају и гледају како се око њих одвијају вести. „Како, “Неки питају,„ могу ли бити радостан"?
ПАРАЛИЗОВАНО ОД СТРАХА
Покренуо сам сопствену категорију под називом „Парализован страхом” у бочној траци. Разлог је у томе што, док у свету постоје знаци наде, стварност нам говори да је све већа олуја таме и зла, са грмљавином прогон почевши да куле. Као јеванђелиста и отац осморо деце, и ја се понекад морам суочити са својим осећањима јер слобода говора и прави морал и даље нестају. Али како?
Прва ствар је да схватим да се радост о којој говорим не може произвести по вољи или дочарати. То је мир и радост који долазе из другог царства:
Мир вам остављам; мир свој дајем ти. Не онако како свет даје, него и ја вама. Не допустите да се ваша срца узнемире или уплаше. (Јован 14:27)
Не могу више да произведем радост и мир него откуцај срца. Моје срце пумпа крв само од себе. Међутим, ја могу изабрати да престанем да дишем, да престанем да једем, или трагично, да се бацим са литице, и моје срце ће почети да посустаје, па чак и отказује.
Постоје три ствари које морамо да урадимо да би наша духовна срца била у стању да упумпају натприродни мир и радост у наше животе — милости које могу да издрже чак и у највећим олујама.
МОЛИТЕВ
Молитва је наш дах. Ако престанем да се молим, престајем да дишем, и моје духовно срце почиње да умире.
Молитва је живот новог срца. -Катекизам Католичке цркве, н.2697
Да ли сте икада изгубили дах или сте осетили како вам срце прескаче? Осећај је тренутна паника и страх. Хришћанин који се не моли је онај који је подложан страху. Његове мисли су усмерене на свет, а не на ствари изнад, на опипљиво, а не на натприродно. Уместо да тражи краљевство, он почиње да тражи материјално – оне ствари које стварају привремени и лажни мир и радост (он је нестрпљив да их тражи, а затим нестрпљив да их изгуби када буду у његовом поседу.)
Послушно срце је повезано са Лозом, која је Христос. Кроз молитву, почиње да тече сок Духа Светога, а ја, грана, почињем да доживљавам плод мира и радости који само Христос даје.
Ко остане у мени и ја у њему, уродиће много плодом, јер без мене не можете учинити ништа. (Јован 15: 5)
Међутим, услов за примање ових милости у молитви је смирење и поверење. Јер Царство Божије је дато само „деци“: онима који се предају Богу у својим искушењима и слабостима, поуздајући се у Његову милост и потпуно зависе од времена када ће Његова решења.
САКРАМЕНТАЛНИ ЖИВОТ: „ХЛЕБ ЈАКОГ“
Други начин на који духовно срце почиње да опада је неједење—одсецањем од Тајне Свете Евхаристије, или неприпремањем на прави начин за примање Тела и Крви Господње.
Причешћујући се раздвојеног срца, Исус рече светој Фаустини:
… Ако је још неко у таквом срцу, не могу то поднети и брзо напустити то срце, узимајући са собом све дарове и благодати које сам припремио за душу. А душа чак и не примећује Мој одлазак. После неког времена, унутрашња празнина и незадовољство скренуће пажњу [душе]. -Дневник свете Фаустине, н. 1638
Твоје срце је као здела. Ако приступите Евхаристији са својим срцем окренутим нагоре, отвореним и спремним да примите, Исус ће је испунити многим благодатима. Али ако не верујете да је Он ту или сте заокупљени другим стварима, то је као да вам је срце наопако... и сви благослови које би вам Он дао откотрљају се са срца као вода из наопачке посуде.
Штавише, ако је душа уроњена у озбиљан и неопроштени грех, последице примања Исуса у овом стању могу бити разорније од једноставног губитка мира:
Човек треба да се испита, па да једе хлеб и пије чашу. Јер ко једе и пије не разабире тело, једе и пије суд за себе. Зато су многи међу вама болесни и немоћни, а знатан број умире. (1 Кор 11:27)
Испитивање себе такође значи опростити онима који су нас повредили. Ако не опраштате другима, каже Исус, ни вама неће бити опроштено (Матеј 6:15).
Многи католици које познајем могу да сведоче о невероватном миру који испуњава њихове душе након примања Свете Евхаристије или дружења са Исусом у клањању. Због тога душе као што је слуга Божија, Кетрин Доерти, која би рекла: „Живим од мисе до мисе!"
Свето Причешће ме уверава да ћу победити; и зато је. Бојим се дана када се не причестим. Овај Хлеб Јаких ми даје сву снагу која ми је потребна да наставим своју мисију и храброст да урадим све што Господ тражи од мене. Храброст и снага које су у мени нису од мене, него од Онога који живи у мени – то је Евхаристија. -Дневник свете Фаустине, н. 91 (провера 1037)
СРЕЋАН ЧОВЕК
Срећан човек коме га савест не замера, који није изгубио наду. (Сирах 14:2).
Грех је сличан изазивању духовног срчаног удара. Смртни грех је као скакање са литице, доносећи смрт духовном животу.
Писао сам другде о невероватним благодатима које нам Бог даје у светотајинској Исповести. То је загрљај и пољубац Очев расипном сину или кћери који се враћа Њему. чести Исповест је противотров за страх, јер „страх има везе са казном“ (1 Јн 4:18). Папа Јован Павле ИИ као и Свети Пио препоручили недељни исповест.
Исус захтева јер жели нашу срећу. —ПАПА ЈОВАН ПАВЛЕ ИИ
СКРУПУЛОЗНИМ
Реч охрабрења онима који се боре са скрупулозношћу: честа Исповест не треба да се сматра потребом да се у сваком тренутку буде савршен. Можете ли заиста бити савршени? Хоћеш не буди савршен док не будеш на небу, и само те Бог може учинити таквим. Уместо тога, тајна помирења се даје да би се залечиле ране греха и помогло вам расти у савршенству. Ви сте вољени, чак и када грешите! Али зато што вас воли, Он жели да вам помогне да победите и уништите моћ греха у свом животу.
Не дозволите да ваша несавршеност буде узрок обесхрабрења. Уместо тога, то је прилика да постанете све мањи и мањи, све више и више као дете које зависи од Бога: „блажени сиромашни“. Писмо каже да Он не уздиже савршене, него понизне. Штавише, ови лаки греси са којима се борите не одвајају вас од Христа.
Лажни грех не лишава грешника освећене благодати, пријатељства са Богом, милосрђа, а тиме и вечне среће. -Катекизам Католичке цркве, н. 1863
Имајте тада поверења у Његову љубав, и унутрашња радост и мир ће бити ваши без потребе да трчите у исповедаоницу сваки пут када почините лаки грех (видети бр. 1458 у Катекизму.) Он је више повређен вашим недостатком поверења у Његову милост него својом слабошћу. То је кроз ово прихватање ваше слабости Његова милост која производи а сведочење. И речју вашег сведочења Сатана је побеђен (видети Откр. 12:11).
ИСТИНСКО ПОКАЈАЊЕ
Срећан човек чију га савест не оптужује. За новозаветног верника, ова срећа не мора нужно да припада мени само зато што нисам нашао греха на својој савести. Уместо тога, то значи да када чиним грех, могу имати поверења да ме Исус не осуђује (Јован 3:17; 8:11), и да кроз Њега могу бити опроштено и почети поново.
То не значи да имамо дозволу да наставимо да грешимо! Права срећа се налази у покајање што значи не само исповедати грех, већ чинити све што нам је Христос заповедио.
Децо, да волимо на делу и истини, а не само да причамо о томе. Ово је наш начин да знамо да смо предани истини и да смо у миру пред њим... (1 Јн 3, 18-19)
Да, воља Божија је наша храна, дужност тренутка наш мир. Да ли желите да будете радосни?
Ако се држите мојих заповести, остаћете у мојој љубави ... Рекао сам вам ово да моја радост буде у вама и ваша радост потпуна. (Јован 15: 10-11)
Човек не може постићи ону истинску срећу за којом жуди свом снагом свог духа, осим ако не држи законе које је Свевишњи Бог урезао у самој својој природи. —ПОПЕ ПАУЛ ВИ, Хуманае Витае, Енциклика, н. 31; 25. јула 1968
ДОЛАЗЕЋА ЕКСПЛОЗИЈА РАДОСТИ
Плод Духа Светога је „љубав, радост, мир...“ (Гал 5). У Цоминг Пентецост, за оне душе које су са Маријом чекале у горњој соби молитве и покајања, биће експлозија милости у њиховим душама. За оне који се плаше прогона и надолазећих искушења која изгледају неизбежна, сигуран сам да ће се ови страхови растворити у огњу Духа Светога. Они који спремају своју душу сада у молитви ће Тајне и дела љубави доживети умножавање благодати које већ примају. Радост, љубав, мир и моћ коју ће Бог улити у њихова срца више ће него победити њихове непријатеље.
Тамо где се Христос проповеда снагом Духа Светога и Он прихвата отворене душе, друштво, иако је пуно проблема, постаје „град радости“. —ПЕЗА БЕНЕДИКТ КСВИ, Хомилија приликом хиротоније 29 свештеника; Ватикан, 29. април 2008; Новинска агенција ЗЕНИТ
Нада не разочарава, јер се љубав Божија излила у наша срца кроз Духа Светога који нам је дат. (Рим. 5:5)
Када љубав потпуно избаци страх, а страх се преобрази у љубав, тада ће се у потпуности остварити јединство које нам је донео наш Спаситељ... —Св. Григорије Ниски, епископ, Беседа на Песму над песмама; Литургија часова, том ИИ, стр. 957
Први пут објављено 7. маја 2008
ДОДАТНА ЛИТЕРАТУРА:
