Устрајте…

САДА РИЈЕЧ О МАСОВНИМ ЧИТАЊИМА
за 21. јул - 26. јул 2014
Обично време

Литургијски текстови ovde

IN истина, браћо и сестре, откако смо написали серију „Пламен љубави“ о плану наше Мајке и Господа (види Конвергенција и благослов, Више о Пламену љубави, Рисинг Морнинг Стар), Од тада ми је било веома тешко да нешто напишем. Ако ћете промовисати Жену, змај никад не заостаје. Све је то добар знак. На крају, то је знак Крст.

Овим мислим да ако ћете следити Исуса, то није све „ускрсење“. У ствари, нема васкрсења без Крста; нема раста у светости без смрти себи; нема живљења у Христу а да се претходно не умре у Христу. И све је то процес који се плете из Голготе, гроба, горње собе, па опет назад. Свети Павле то тако каже:

Ово благо држимо у земљаним судовима, да надмоћна сила буде од Бога, а не од нас. Ми смо на сваки начин погођени, али нисмо спутани; збуњен, али не доведен у очај; прогоњени, али не и напуштени; оборен, али не и уништен; увек носећи у телу Исусово умирање, да би се и живот Исусов показао у нашем телу. (Прво читање у петак)

Какав леп увид. Као прво, схватамо да је свети Павле — као и ви и ја — осетио своју слабост до сржи свог бића. Осећао је онај осећај напуштености који је и сам Исус искусио на крсту. У ствари, недавно сам у молитви питао Оца о томе. Ово је одговор који сам осетио у свом срцу:

Драги моји, не можете да видите посао који ја радим у вашој души, и зато видите само спољашње. То јест, видите чахуру, али не и лептира који се појављује унутра.

Али Господе, ја не видим живот у чаури, него само празнину, смрт…

Дете моје, духовни живот се састоји у сталном мрцварењу, непрестаном предању, понизности и поверењу. Пут до Гроба је био непрекидан силазак у таму. То јест, Исус се осећао лишеним сваке славе и осећао је само целокупно сиромаштво свог човечанства. За вас јесте и неће бити другачије. Али управо у овом начину потпуног поверења и послушности сила Васкрсења може да уђе у душу и учини чудо новог живота...

Другим речима, ми носимо у себи Исусово умирање (осећај напуштености, слабости, сувоће, умора, усамљености, искушења, фрустрације, стрепње, итд.) тако да Исусов живот (Његов натприродни мир, радост, нада, љубав, снага, светост итд.) могу се манифестовати у нама. Ова манифестација је оно што Он назива „светлост света“ и „сол земље“. Кључ је да дозволити манифестацију да иде својим током; морамо дозволити да се овај посао обави у нама: морамо истрајати. Да, ово је тешко урадити када осећате само нокте и трње. Али Исус то разуме и зато је бескрајно стрпљив са вашим и мојим сталним неуспесима у овом погледу. ^{[КСНУМКС]}„Јер ми немамо првосвештеника који није у стању да саосећа са нашим слабостима, већ онога који је на сличан начин био искушан у сваком погледу, али без греха. Зато с поуздањем приступимо престолу благодати да бисмо добили милост и да бисмо нашли благодат за благовремену помоћ.” (Хеб 4, 15-16) Уосталом, није ли Он пао три пута? И ако паднеш „седамдесет седам пута седам пута“, Он ће ти опростити сваки пут када се подигнеш и поново почнеш да носиш тај свакодневни крст.

Ко је као ти, Бог који отклања кривицу и опрашта грех за остатак наследства свога; који не остаје довека у гневу, него се више радује помиловању, и опет ће се сажалити на нас, газећи кривицу нашу? (прво читање у уторак)

Када сам био мали, моја мајка је нацртала слику воза са три аутомобила: мотором (на коме је написала реч „вера”); цабоосе (на коме је написала реч „осећања”); и средњи теретни аутомобил (на коме је написала моје име).

„Ко од њих вуче воз, Марк?“ упитала.

"Мотор, мама."

"Тако је. Вера је оно што вуче ваш живот напред, а не осећања. Никада не дозволите да ваша осећања покушају да вас повуку...”

Сва читања ове недеље у суштини указују на једну ствар: или веру у Бога, или њен недостатак, на шта Он одговара:

Речено ти је, човече, шта је добро и шта Господ тражи од тебе: само да чиниш право и да волиш доброту, и да понизно ходиш са својим Богом. (прво читање у понедељак)

Дакле, оно што ти и ја морамо да урадимо јесте истрајати у томе. Обећавам вам – као и 2000 година хришћана пре нас – да ако то учинимо, Бог неће пропустити у свом делу да у вама оствари све што обећава својим верницима.

...нека истрајност буде савршена, да бисте били савршени и потпуни, без ичега. (Јаковљева 1:4)

Иако је ово био тежак месец, знам да Гроб није крај... небројено пута, Господ ме је увек спасавао у правом тренутку. Нека ваша садашња искушења, дакле, не буду разлог за очајање, већ да легнете пред Његове ноге и кажете:

Исусе, не осећам твоје присуство, али веруј да си овде; Не знам куда идем, али верујем да водиш; Не видим ништа осим свог сиромаштва, али наду у ваше богатство. Исусе, упркос свему овоме, остаћу верно твој све док живим по твојој милости.

И истрајати.

…на улицама и прелазима тражићу Онога кога моје срце воли. Тражио сам га, али га нисам нашао. Стражари су наишли на мене док су обилазили град: Јеси ли видео кога срце моје љуби? Једва сам их напустио кад сам нашао онога кога моје срце воли. (Опционо прво читање у уторак)

Они који сеју у сузама радосно ће жети... Ја сам с вама да вас избавим, говори Господ. (Псалам у петак; прво читање у среду)