О функцији Ватикана

 

ШТА дешава се кад се приближи оку урагана? Ветрови постају експоненцијално бржи, летећа прашина и остаци се множе, а опасности брзо ескалирају. Тако је и у овој садашњој Олуји као Црква и свет у близини Око овог духовног урагана.

Протекле недеље, бурни догађаји се одвијају широм света. Распламсавање рата на Блиском истоку је запаљено повлачењем америчких трупа. По повратку у САД, председник се све више суочава са перспективом импичмента као покретача друштвених потреса. Лидер радикалне левице, Џастин Трудо, поново је изабран у Канади, што представља неизвесну будућност слободе говора и вероисповести, која је тамо већ на удару. На Далеком истоку, тензије између Кине и Хонг Конга настављају да расту док се трговински преговори између те азијске нације и Америке колебају. Ким Јонг Ун, сигнализирајући можда велики војни догађај, управо је јахао кроз „свете планине“ на белом коњу као јахач апокалипсе. Северна Ирска је легализовала абортус и истополне бракове. А немири и протести у неколико земаља широм света, усмерени углавном на повећање трошкова и повећање пореза, избили су истовремено: 

Како 2019. улази у свој последњи квартал, дошло је до великих и често насилних демонстрација у Либану, Чилеу, Шпанији, Хаитију, Ираку, Судану, Русији, Египту, Уганди, Индонезији, Украјини, Перуу, Хонг Конгу, Зимбабвеу, Колумбији, Француској, Турској , Венецуела, Холандија, Етиопија, Бразил, Малави, Алжир и Еквадор, између осталог. —Тилер Цовен, Блоомберг Опинион; 21. октобар 2019; финанце.иахоо.цом

Међутим, најзначајнији је бизарни синод који се одржава у Риму где су питања, која би можда требало да се решавају интерно (као што је то у другим земљама у којима постоји недостатак свештеника), доведена на највиши ниво са импликацијама по универзалну Цркву. Од хетеродоксног радног документа до наизглед паганских ритуала, до бацања такозваних „идола“ у Тибер… све то звучи као отпадништво долази до главе. И ово усред више оптужби за финансијска корупција у Ватикану. 

Другим речима, све се одвија према очекивањима. Папе и Госпа (и наравно Свето писмо) већ више од једног века говоре да ће те ствари доћи. Последњих 15 година пишем о а цоминг Сторм Глобална револуцијаје Духовни цунами која би прошла светом. Овде смо. Али као што сам нагласио на конференцији у Калифорнији протеклог викенда, ово није крај света, већ тешки порођајни болови кроз које почињемо да пролазимо. А онда ће доћи Тријумф Пречистог Срца Маријиног, „ера мира“ у којој ће се читав Божји народ родити трудом и ове „жене обучене у сунце“ и Цркве.

Да, чудо је обећано у Фатими, највеће чудо у историји света, које је друго само васкрсење. А то чудо ће бити доба мира које никада раније није додељено свету. —Марио Луиги кардинал Циаппи, папски теолог Пија КСИИ, Јована КСКСИИИ, Павла ВИ, Јована Павла И и Јована Павла ИИ, 9. октобра 1994, Породични катекизам апостолата, п. КСНУМКС

Тада ће, кажу рани црквени оци, престати трудови Цркве и биће дато време мира, правде и одмора. 

…требало би да уследи по завршетку шест хиљада година [што је, према црквеним оцима, 2000. године нове ере], од шест дана, нека врста суботе седмог дана у наредних хиљаду година… И ово мишљење не би бити замерљив, ако се верује да су радости светих у ту суботу, биће духовно, и последично на присуство Бога... —Св. Августин из Хипона (354-430. Н. Е.; Црквени лекар), Де Цивитате Деи, Бк. КСКС, Цх. 7, Католичка штампа Универзитета у Америци

о. Чарлс Арминжон (1824-1885) сажео је црквене оце на овај начин:

Најауторитативније гледиште и оно које се чини највише у складу са Светим писмом јесте да ће, након пада Антикриста, Католичка црква поново ући у период просперитета и тријумфа. -Крај садашњег света и мистерије будућег живота, стр. 56-57; Сопхиа Институте Пресс

ovo „обнављање свега у Христу“, како га је назвао папа Пије Кс, такође се одјекује у многим одобреним указањима широм света, укључујући Госпу доброг успеха:

Да би се људи ослободили ропства ових јереси, онима које је милосрдна љубав мог Пресветог Сина одредила да изврше обнову, биће потребна велика снага воље, постојаности, храбрости и поуздања праведника. Биће прилика када сви ће деловати изгубљено и парализовано. Тада ће то бити срећан почетак комплетне рестаурације. — 16. јануара 1611; мирацлехунтер.цом

Све ово говорим да бих вам дао аутентичну наду. Јер, сада је тешко не бити изневерен порођајним боловима, а не предстојећим порођајем. 

Када се жена порађа, она је у муци јер је стигао њен час; али кад је родила дете, она се више не сећа бола због своје радости што се дете родило на свету. (Јован 16:21)

 

ШТА ДА РАДИМО?

Ипак, неколико читалаца ме моли да прокоментаришем тренутни синод и правац којим папа иде Цркви. „Шта да радимо? Како да одговоримо?"

Разлог зашто до данас нисам много рекао о садашњем синоду је тај што смо, па, прошли кроз ово раније. Ако се сећате, када је ванредни синод о породици одржан 2014. године, постојао је „радни документ“ који је такође покренуо полемику са неортодоксним предлозима. Ни повици у католичким медијима нису били другачији: „Папа обмањује Цркву“, „Синод ће уништити цео морални поредак“ итд. Међутим, Папа је био јасан о томе како жели да се процес одвија: све је требало да буде на столу, укључујући, у добру и злу, хетеродоксне предлоге. 

Нека нико не каже: 'Не могу ово да кажем, мислиће ово или ово о мени...'. Парресијом треба рећи све што осећа... потребно је рећи све оно што, у Господу, осећа потребу да каже: без учтивог поштовања, без оклевања.—ПАПА ФРАЊО, Поздрав синодским оцима током Прве генералне конгрегације Треће ванредне генералне скупштине Бискупског синода, 6. октобра 2014.

Дакле, с обзиром на то да су тамо били неки либерални прелати, било је разочаравајуће, али не и изненађујуће чути да се предлажу јеретички концепти. Папа, као што је и обећао, није говорио до краја синода, а када је и јесте моћан. Никада то нећу заборавити јер сам то, док се одвијао сабор, у срцу стално слушао живимо писма црквама у Откривењу. Када је папа Фрања коначно проговорио на крају скупа, нисам могао да верујем шта чујем: баш као што је Исус кажњавао пет од седам цркава у Откривењу, такође, направио је папа Фрањо пет прекори васељенској Цркви. Ово је укључивало укор онима који „у име варљиве милости [превезују] ране, а да их претходно не излече и не лече; који [лече] симптоме, а не узроке и корене... такозвани „прогресивци и либерали“. Они, рекао је, који желе да „сиђу са крста, да угоде народу... да се поклоне световном духу уместо да га очисте…”; они који „занемарују“депоситум фидеи„не мисле о себи као о чуварима, већ као о власницима или господарима [тим].“^{[КСНУМКС]}цф. Пет исправки  Његов укор је прешао и на другу страну спектра, на оне са „непријатељском нефлексибилношћу, односно жељом да се затвори у писану реч... у закон... то је искушење ревносних, скрупулозних, брижни и такозваних – данас – „традиционалиста“, а такође и интелектуалаца“; они који „претварају хлеб у камен и бацају га на грешнике, слабе и болесне“. Другим речима, они који осуђују и осуђују пре него што опонашају Христову милост.

Затим је упутио завршну реч која је изазвала овације које су трајале неколико минута. У овом тренутку више нисам чуо папу; у својој души, могао сам да чујем Исуса како говори. Било је као грмљавина:

Папа, у овом контексту, није врховни господар, већ врховни слуга - „слуга слуга Божјих“; гарант послушности и сагласности Цркве са вољом Божијом, Христовим Јеванђељем и Предањем Цркве, остављајући по страни сваки лични хир, упркос томе што је - вољом самог Христа - „врховни пастир и учитељ свих верних“ и упркос томе што ужива „врховну, пуну, непосредну и универзалну обичну моћ у Цркви“. —ПАПА ФРАЊО, завршна реч о Синоду; Католичка новинска агенција, 18. октобра 2014. (мој нагласак)

Другим речима, браћо и сестре, чекам да видим шта ће бити са овог последњег сабора пре него што донесем пресуду. Сва паника игра-за-игра коју читам у католичким конзервативним медијима чини мало више, из моје перспективе, него што заправо ствара više збуњеност и непромишљено просуђивање (да су се ови сабори одржавали пре 200 година, верници не би знали ништа до месеци касније). Све то ствара неку врсту мафијашког менталитета где, осим ако неко енергично не осуди, не удари папу, поцепа његове хаљине и баци статуе у Тибер, неко је некако мањи од католика. То је пре сујета него детиња вера неопходна за улазак у Царство. Опет понављам мудре речи свете Катарине Сијенске:

Чак и да је Папа био оваплоћени Сатана, не бисмо смели да дигнемо главу против њега ... Добро знам да се многи бране хвалећи се: „Тако су покварени и раде свакојако зло!“ Али Бог је заповедио да, чак и ако су свештеници, пастири и Христос на земљи били оваплоћени ђаволи, ми им будемо послушни и подложни, не ради њих, већ због Бога и из послушности Њему . —Св. Катарина Сијенска, СХС, стр. 201-202, стр. 222, (цитирано у Апостолиц Дигест, Мицхаел Малоне, књига 5: „Књига послушности“, поглавље 1: „Нема спасења без личног потчињавања папи“)

Под тим она подразумева сталну послушност вери — а не послушност немагистерским изјавама, а још мање опонашање грешног или кукавичког понашања наших пастира. Случај: Ја се не слажем са Папом у вези са његовим немагистерским загрљајем одређене групе научника који промовишу „глобално загревање“ које је створио човек (види Збрка климе). Та „наука“, коју промовишу Уједињене нације, била је пуна преваре, прожета социјалистичком идеологијом и у својој суштини је анти-људска. Једноставно се не слажем са Папом и молим се да он увиди опасности комунизма које вребају иза читавог покрета за климатске промјене.

Али ово неслагање са поштовањем не значи да мислим да је папа „демон“ или „савршено опседнут“, као што ми је рекао један човек који води „традиционалистичку“ веб страницу. Нити то значи, упозоравајући своје читаоце да остану на Петровој барки и да остану на „стени“, да ја „слепо водим читаоце у обману“, како је оптужио други читалац. Не, управо супротно. Остати у заједници са Петром не значи разговарајући са својим слабостима и манама али носећи их кроз наше молитве, љубав, и ако је потребно, синовска корекција (уп. Гал 6). Одбацити стену значи напустити „ковчег” и уточиште за све верне, што Црква јесте.

Црква је „свет помирен“. Она је та кора која „у пуном једру крста Господњег, дахом Духа Светога, сигурно плови у овом свету“. Према другој слици која је драга црквеним оцима, она је предображена Нојевом барком, која једина спашава од поплаве. -Катекизам Католичке цркве, н. 845

На [Петру] Он гради Цркву, и њему поверава овце да пасе. И мада власт додељује на све апостоле, ипак је основао једну катедри, чиме је Својом властитом влашћу утврдио извор и обележје јединства цркава... Петру је дато првенство и тиме је јасно да постоји само једна Црква и једна столица... Ако човек се не држи овог Петровог јединства, зар умишља да још држи веру? Ако напусти Петрову столицу на којој је црква изграђена, да ли он још увек верује да је у цркви? - „О јединству католичке цркве“, бр. 4;  Вера раних очева, Вол. 1, стр. 220-221

 

ОСТАТИ НА СТЕНИ, А НЕ НА КАМЕНУ спотицања

Дозволите ми да вам дам најједноставнији могући пример како да се крећете кроз сву функиност која се дешава у Ватикану.

Након што је Петар проглашен за стену на којој ће Христос изградити Цркву, Петар се не само борио против идеје да је Исус разапет, већ је на крају и потпуно негирао Господа. Три пута. Али ниједна од ових ствари није умањила ауторитет Петрове службе нити моћ Кључева Царства. Они су, међутим, умањили сведочење и кредибилитет самог човека. Па ипак… нико од апостола није одбацио Петра. Они су се и даље са њим окупљали у Горњој соби да чекају Духа Светога. То је моћно учење. Чак и када би се папа одрекао Исуса Христа, треба да се чврсто држимо светог предања и да останемо верни Исусу до смрти. Заиста, свети Јован није „слепо следио“ првог папу у његовом порицању, већ се окренуо у супротном смеру, отишао до Голготе и остао непоколебљив испод Крста ризикујући свој живот.

То је оно што намеравам да урадим, Божијом милошћу, чак и ако се папа одрекне самог Христа. Моја вера није у Петра, већ у Исуса. Ја следим Христа, а не човека. Али пошто је Исус дао свој ауторитет Дванаесторици и њиховим наследницима, знам да би прекинути заједницу са њима, а посебно са Петром, значило раскинути са Христом који је ЈЕДАН у свом мистичном телу, Цркви.

Истина је да Цркву на земљи представља Христов намесник, односно папа. А ко је против папе, ипсо фацто, изван Цркве. —Кардинал Роберт Сарах, Цорриере делла Сера, 7. октобра 2019; америцамагазине.орг

Они, дакле, корачају путем опасних заблуда који верују да могу да прихвате Христа као Главу Цркве, а да се при том не држе одани Његовом намеснику на земљи. -ПАПА ПИЈ КСИИ, Мистици Цорпорис Цхристи (О мистичном телу Христовом), 29. јуна 1943; н. 41; ватицан.ва

Ако је папа збуњен или ваш бискуп ћути, ви и ја још увек можемо да узвикујемо Јеванђеље са кровова. Без сумње, њихово ћутање, па чак и лична неверност, представљају суђење, чак и а гроб суђење за нас. Ако је то случај, онда је то зато што Исус више жели да буде прослављен кроз лаике у овај час него кроз свештенство. Али никада нећемо славити Исуса ако сами постанемо извор нејединства. Никада нећемо славити Христа ако се понашамо као они стари ученици који су се успаничили и млатили усред олује која је претила да их потопи.

Хришћани треба да имају на уму да је Христос тај који води историју Цркве. Према томе, папин приступ није тај који уништава Цркву. То није могуће: Христос не дозвољава да Цркву уништава, чак ни папа. Ако Христос води Цркву, папа нашег доба предузеће неопходне кораке да крене напред. Ако смо хришћани, требало би да овако размишљамо ... Да, мислим да је то главни узрок, не укорењеност у вери, несигурност да је Бог послао Христа да оснује Цркву и да ће кроз план испунити свој план кроз људе који ставе му се на располагање. То је вера коју морамо имати да бисмо могли судити било коме и било чему што се догоди, не само папи. —Марија Воце, председница Фоцоларе-а, Ватицан Инсидер, 23. децембра 2017 

Ако је Францис збуњујући, пронађите његову изјаву која није (нпр ovde). Ако не можете, онда пронађите изјаву неког другог папе, или главни документ или катихизис. Људи ми стално говоре: "Таква је конфузија!" а ја одговарам: „Али нисам збуњен. Учење Цркве није скривено у своду. Поседујем катихизис. Тхе Папство није један папа, а још мање изражавање сопствених личних хирова и мисли; он је једноставно гарант послушности Вери кроз све векове до краја времена“.

Папа, Епископ римски и Петров наследник, „непрестани је и видљиви извор и темељ јединства и епископа и читаве чете верних“. -Катекизам Католичке цркве, н. 882

Папе су правили и греше и то није изненађење. Непогрешивост је резервисана ек катедра [„Из Петровог седишта“, то јест прокламације догми засноване на Светој традицији]. Ниједан папа у историји Цркве никада није створио ек катедра грешке.—Рев. Јосиф Иануззи, теолог, у личном писму мени

У ствари, бићу отворен. Неки од вас су љути јер хоћеш да папа поправи свет. Љут си јер желиш да папа преузме твој руке и уради твој раде на евангелизацији, подстицању и трансформацији културе. Можда сам само циничан, али у мојих тридесет година рада у евангелизацији, никада нисам много тражио од хијерархије да бих стао иза своје службе. Либерализам, модернизам, страх, кукавичлук, политичка коректност, клерикализам... Све сам то искусио и кроз то научио да није важно када је у питању мој позив. Исус ме неће судити на основу онога што су моји пастири учинили, већ да ли сам био веран таленту који ми је дао — или сам га закопао у земљу. Свеци и мученици нису чекали да чују да ли је папа веран или не у свом свакодневном раду. Наставили су са својим позивом, и у том процесу, многи су учинили више да промене свет него што је било који папа икада или ће вероватно икада учинити. 

На почетку овог недавног синода била је служба у Ватиканском врту. Папа је мрачно гледао како се одвијају прилично чудни ритуали. А онда је дошло време да Францис проговори. Уместо да, можда, да кредибилитет ономе што се управо догодило, он је своје примедбе оставио по страни. Затим је цео сабрање усмерио ка најистакнутијој молитви у Цркви, тј Наш Отац. И том молитвом завршено је чудно сабрање речима: "избави нас од зла."

да Господе, избави нас од зла. Али дај ми милост да будем Добро какво сам рођен да будем, у ово време, овог часа — и снагу да истрајем до краја.