Латеранска базилика Светог Јована у Риму
ДАН ДВА
ПОСЛЕ пишући вам синоћ, успео сам само три сата одмора. Чак ни мрачна римска ноћ није могла да заварава моје тело. Јет лаг поново побеђује.
••••••
Прва вест коју сам јутрос прочитала оставила ми је вилицу на поду због времена. Прошле недеље сам писао о Комунизам против капитализма,[КСНУМКС]цф. Тхе Нев Беаст Рисинг и како је социјална доктрина Цркве la одговор на одговарајућу економску визију за нације која људе ставља испред профита. Тако да сам био прилично узбуђен када сам чуо да, док сам јуче слетао у Рим, папа је проповедао управо о овој теми, износећи друштвену доктрину Цркве у најприступачнијим терминима. Ево само једне ситнице (цела адреса се може прочитати ovde ovde):
Ако на земљи има глади, то није зато што недостаје хране! Тачније, због захтева тржишта, понекад је уништено; бачено је. Оно што недостаје је слободно и далековидо предузетништво које обезбеђује адекватну производњу и солидарно планирање које обезбеђује правичну расподелу. Катихизис поново каже: „У својој употреби ствари човек треба да сматра спољашња добра која легитимно поседује не само као искључива за себе, већ и за заједничка и другима, у смислу да могу користити другима као и њему самом“ (бр. 2404) . Свако богатство, да би било добро, мора имати друштвену димензију... право значење и сврху сваког богатства: оно стоји у служби љубави, слободе и људског достојанства. —Општа публика, 7. новембар, Зенит.орг
••••••
После доручка, отишао сам до Трга Светог Петра у нади да ћу присуствовати миси и исповедати се. Постави у базилику су били огромни - пузали. Морао сам да се искључим јер смо имали обилазак Светог Јована Латерана („Папина црква“) који је почео за неколико сати, и не бих успео да останем.
Па сам прошетао трговачком зоном у близини Ватикана. Хиљаде туриста вијугало је поред продавница дизајнерских имена док је трубећи саобраћај пролазио по препуним улицама. Ко каже да је Римско царство мртво? Има само фејслифтинг. Уместо војске, покорио нас је конзумеризам.
Данашње прво мисно читање: „Чак све сматрам губитком због највећег добра познавања Христа Исуса мог Господа. Како Црква треба да живи ове Павлове речи.
••••••
Мала група нас који овог викенда присуствујемо екуменској конференцији сместила се у такси и кренула ка Св.
Јован Латерански. Вечерас је бденије освећења те базилике. Само неколико стотина метара даље је древни зид и главни сводови кроз које је Свети Павле прошао пешке пре 2000 година. Волим Павла, мог омиљеног библијског писца. Тешко је стајати на земљи по којој је ходао.
Унутар цркве прошли смо поред реликвијара Светог Петра и Павла где су сачувани фрагменти њихових лобања за
поштовање. А онда смо дошли до „Петрове столице“, седишта власти римског бискупа који је и главни пастир над васељенском црквом, папе. Ево, још једном се подсећам на то Папинство није Један Папа. Служба Петрова, коју је створио Христос, остаје стена Цркве. Тако ће бити до краја времена.
••••••
Остатак вечери провео сам са католичким апологетом Тимом Стаплесом. Последњи пут када смо се видели, коса нам је још увек била смеђа. Разговарали смо о старењу и о томе како увек морамо бити спремни за сусрет са Господом, посебно сада када смо у педесетим. Како верују речи светог Петра, старији постаје:
Свако тело је као трава и сва његова слава као цвет траве. Трава вене, и цвет пада, али реч Господња остаје заувек. (1 Пет. 1:24-25)
••••••
Ушли смо у Басилицу ди Санта Цроце у Герусалеме. Овде је мајка цара Константина И, Света Јелена, 
донео мошти муке Господње из Свете земље. Овде су сачувана два трна са Христове круне, ексер који га је пробио, дрво Крста, па чак и плакат који је Пилат окачио на њега. Док смо се приближавали моштима, обузео нас је осећај неизмерне захвалности. „Због наших греха“, шапнуо је Тим. „Исусе помилуј“, Одговорио сам. Потреба да клечимо савладала нас је. Неколико стопа иза мене, старија жена је тихо плакала.
Баш јутрос сам се осетио потакнут да прочитам Јованову посланицу:
У томе је љубав, не што смо ми волели Бога, него што је он волео нас и послао свог Сина да буде искупљење за наше грехе. (1. Јованова 4:10)
Хвала ти Исусе што нас волиш, увек.
••••••
Током вечере, Тим и ја смо много причали о папи Фрањи. Поделили смо ожиљке које обојица имамо од одбране папства од саме јавности и често непримерених напада на Христовог намесника, а тиме и на јединство саме Цркве. Није да папа није погрешио – његова је служба божанска, а не сам човек. Али управо због тога су често непромишљене и неосноване пресуде Фрањи на месту, као што би било и свлачење сопственог оца на јавном тргу. Тим је поменуо папу Бонифација ВИИИ, који је писао у четрнаестом веку:
Према томе, ако земаљска сила погреши, биће јој суђено по духовној сили; али ако мања духовна сила погреши, она ће бити суђена од стране супериорне духовне силе; али ако највиша сила свих греши, то може да суди само Бог, а не човек... Дакле, ко се одупре овој тако одређеној сили од Бога, противи се уредби Божијој (Рим. 13). -Унам Санцтам, папаленцицлицалс.нет
••••••
Вративши се вечерас у свој хотел, прочитао сам данашњу проповед у Санта Цаста Марти. Папа је сигурно очекивао мој разговор са Тимом:
Свједочење никада није било угодно у историји… за свједоке — они често плаћају мучеништвом… Свједочити значи прекинути навику, начин постојања… прекинути, промијенити… оно што привлачи је свједочење, а не само ријечи…
Францис додаје:
Уместо да „покушавамо да решимо конфликтну ситуацију, ми мрмљамо у тајности, увек тихим гласом, јер немамо храбрости да говоримо јасно...“ Ови жамори су „рупа за несагледавање стварности“. —Општа публика, 8. новембар 2018. Зенит.орг
На судњи дан, Христ ме неће питати да ли је папа био веран — већ да ли јесам.
Реч сада је служба са пуним радним временом која
наставља уз вашу подршку.
Благословио и хвала.
На путовање са Марком у Сада Ворд,
кликните на банер испод да бисте претплатити се.
Ваша е-пошта се неће делити ни са ким.
Фусноте
| ↑1 | цф. Тхе Нев Беаст Рисинг |
|---|