Путовање у обећану земљу

САДА РИЈЕЧ О МАСОВНИМ ЧИТАЊИМА
за 18. август 2017
Петак деветнаесте недеље у уобичајено време

Литургијски текстови ovde

ТХЕ цео Стари завет је својеврсна метафора новозаветне цркве. Оно што се одвијало у физичком царству за Божји народ је „парабола“ о томе шта би Бог духовно чинио у њима. Тако су у драми, причама, тријумфима, неуспесима и путовањима Израелца скривене сенке онога што јесте и што треба да дође за Христову Цркву ... 

Ово су сенке ствари које долазе; стварност припада Христу. (Кол 2:17)

Замислите Пречисту Маријину материцу као почетак новог неба и нове земље. На том плодном тлу је зачет Христос, Нови Адам. Замислите првих тридесет година његовог живота као припрему за то када ће ослободити свој народ. Ово је предочено у Ноју, Јосифу, Авраму, све до Мојсија – све врсте Христа. Као што је Мојсије раздвојио Црвено море и, коначно, избавио свој народ из фараоновог ропства, тако је и Христово срце било раздвојено копљем, ослобађајући Његов народ од власти греха и Сатане. 

Али избављење Израелаца из Египта био је само почетак. Одведени су у пустињу где ће их Бог чистити четрдесет година, припремајући их да уђу у Обећану земљу. Тамо, у пустињи, Бог би им открио њихова окорела срца док би их хранио маном и гасио жеђ из воде стене. Исто тако, Крст је био само почетни чин искупљења човечанства. Бог би тада водио свој народ, Цркву, дугим пустињским путем очишћења, хранећи их Својим драгоценим Телом и Крвљу, све док не би стигли у „Обећану земљу“. Али шта је то „обећана земља“ Новог завета? Можда ћемо бити у искушењу да кажемо „Небо“. Али то је само делимично тачно…

Као што сам објаснио у План векова, план искупљења је да се оствари у срцима Божјег народа „Обећана земља“ у којој се обнавља првобитни склад стварања. Али као што Израелци нису били без искушења, искушења и невоља у Обећаној земљи, тако ни „ера мира“ у коју Бог води Цркву неће бити без тог стања људске слабости, слободне воље и пожуде које је вишегодишњи аспект људског стања од пада првог Адама. Иако је Јован Павле ИИ често говорио о „новом свитању“, „новом пролећу“ и „новој Педесетници“ за човечанство, није се упуштао ни у нову зору. милионаризам, као да ће надолазећа ера мира бити остварење физичког раја на земљи. 

Људски живот ће се наставити, људи ће и даље учити о успесима и неуспесима, тренуцима славе и стадијумима пропадања, а Христос Господ наш увек ће до свршетка времена бити једини извор спасења. - ГОДИНА ЈОХН ПАУЛ ИИ, Национална бискупска конференција, 29. јануара 1996 .;ввв.ватицан.ва 

Ипак као Учења католичке цркве рецимо, нисмо без...

... нада у неки моћни Христов тријумф овде на земљи пре коначног завршетка свих ствари. Таква појава није искључена, није немогућа, није све сигурно да неће доћи до продуженог периода тријумфалног хришћанства пре краја ... Ако пре тог коначног краја треба наступити период, више или мање продужен, тријумфалне светости, такав резултат неће доћи указањем Христове личности у Величанству већ деловањем оних сила освећења које су сада на делу, Дух Свети и тајне Цркве. -Настава Католичке цркве: Сажетак католичке доктрине, Лондон Бурнс Оатес & Васхбоурне, стр. 1140

У данашњем првом читању, Исус Навин прича о испуњењу благослова Обећане земље. 

Дао сам ти земљу коју ниси обрађивао и градове које ниси саградио да у њима живиш; јели сте од винограда и маслиника које нисте засадили.

Ово је аналогно „победничкој светости“ коју је Бог припремио за своју Невесту да би се припремио за себе...

...црква у сјају, без мрље или бора или било чега сличног, да буде света и без мане... (Еф 5)

Јер је дошао дан венчања Јагњета, његова невеста се спремила. Било јој је дозвољено да носи светлу, чисту ланену одећу. (Отк. 19: 7-8)

Када су Исуса фарисеји у данашњем јеванђељу питали зашто је Мојсије дозволио развод, Он је одговорио:

Због тврдоће ваших срца Мојсије вам је дозволио да се разведете од својих жена, али од почетка није било тако. 

Затим је Исус наставио да потврђује оно што је Бог увек намеравао од почетка: да мушкарац и жена остану верно уједињени док их смрт не растави. Овде такође видимо наговештено сједињење Христа са Црквом Његовом:

Ниси ли то од почетка читао Створитељ направила од њих мушко и женско и рекао, Због тога ће човек оставити оца и мајку и прионути жени својој, и њих двоје ће постати једно тело? (Данашње Јеванђеље)

Бог је, у извесном смислу, превидео прељубу и идолопоклонство Тела Христовог у протеклих 2000 година због наше тврдоће срца. Кажем, „превиђен“ у смислу да је толерисао укаљану Невесту. Али сада, Господ каже: „Не више. Желим за себе чисту и верну невесту која ме воли целим срцем, душом и снагом.” И тако, стигли смо на крај ове ере, и почетак следеће, када почињемо да „прелазимо праг наде“... праг преко којег ће Младожења пренети своју Невесту у Еру мира. Дакле, кроз очишћење, прогон... једном речју, Крст... Црква сама мора проћи да би постала Невеста каква мора бити. Исус је објаснио овај напредак Цркве кроз векове, тј. „пустиња“, слуги Божијој Луизи Пикарети. 

Једној групи људи показао је пут до своје палате; другој групи је указао на врата; трећем је показао степениште; до четврте прве собе; и до последње групе отворио је све собе ... —Исус Луиси, књ. КСИВ, 6. новембра 1922, Светитељи у божанској вољи аутор о. Сергио Пеллегрини, уз одобрење надбискупа Транија, Гиован Баттиста Пицхиерри, стр. 23-24

Захвалите се Господу над господарима... који је водио свој народ кроз пустињу... који је побио велике краљеве... и учинио њихову земљу баштином, јер је довека милост Његова... (Данашњи псалам)