Био си вољен

IN Услед одлазећег, приврженог, па чак и револуционарног понтификата светог Јована Павла ИИ, кардинал Јозеф Рацингер је био бачен у дугу сенку када је преузео Петров трон. Али оно што ће ускоро обележити понтификат Бенедикта КСВИ не би била његова харизма или хумор, његова личност или снага – заиста, био је тих, спокојан, готово неспретан у јавности. Уместо тога, то би била његова непоколебљива и прагматична теологија у време када је Петров барк био нападнут и изнутра и споља. Чинило се да је његова луцидна и пророчка перцепција нашег времена разбистрила маглу пред прамцем овог Великог брода; и било би то правоверје које је изнова и изнова доказало, после 2000 година често олујних вода, да су Исусове речи непоколебљиво обећање:

Кажем вам, ви сте Петар, и на овој стијени саградићу своју цркву и моћи смрти неће је надвладати. (Матеј 16:18)

Бенедиктово папство није потресло свет можда као његов претходник. Уместо тога, његово папство ће остати упамћено по томе што свет није га потресао.

У ствари, верност и поузданост кардинала Рацингера били су легендарни у време када је постао папа 2005. Сећам се како је моја жена ушла у спаваћу собу у којој сам још спавао, пробудивши ме неочекиваном вешћу тог априлског јутра: "Кардинал Ратзингер је управо изабран за папу!" Окренула сам лице у јастук и заплакала од радости - ан необјашњив радост која је трајала три дана. Надмоћан осећај био је да се Цркви даје продужетак благодати и заштите. Заиста, частили смо се осам година прелепе дубине, евангелизације и пророчанства од Бенедикта КСВИ.

2006. су ме позвали да певам Песма за Карола у Ватикану поводом прославе живота Јована Павла ИИ. Требало је да присуствује Бенедикт КСВИ, али су његове примедбе у вези са исламом звецкале сабљама широм света, потенцијално доводећи његов живот у опасност. Није дошао. Али та афера је резултирала неочекиваним сусретом са Бенедиктом КСВИ већ следећег дана где сам могао да предам своју песму у његове руке. Његов одговор је сугерисао да је морао да гледа вечерњу прославу на затвореној телевизији. Како надреално и неодољиво бити у присуству наследника Светог Петра… а опет, неочекивана размена је била потпуно људска (читај Дан милости).

Неколико тренутака раније, гледао сам како улази у дворану уз певање ходочасника и, готово непропустан за добродошлицу рок звездама, лута пролазом са незаборавном понизношћу и спокојством — и оном легендарном неспретношћу која говори о човеку који је удобнији између филозофске књиге него жуборећи поштоваоци. Али његова љубав и оданост према једном и другом има никад била у питању.

Међутим, 10. фебруара 2013. седео сам у запрепашћеној тишини док сам слушао папу Бенедикта како објављује оставку на место папства. Током наредне две недеље, Господ је говорио необично снажну и упорну „реч сада“ у мом срцу (недеље пре него што сам први пут чуо име кардинала Хорхеа Бергоља):

Сада улазите у опасна и збуњујућа времена.

Та реч се остварила на толико нивоа, да сам овде написао буквално еквивалент неколико књига како бих се кретао кроз све подмуклије воде Велике олује која је пуштена на цео свет. Али и овде су саме речи и учења Бенедикта послужиле као светионик у Олуји, сигуран пророчки светионик и сидро за Реч Сада и безброј других католичких апостолата широм света (нпр. Недостаје порука ... папског пророка Уочи).

Први приоритет за Петровог наследника Господ је поставио у Горњој соби најјаснијим речима: „Ви... ојачајте своју браћу“ (Lk 22:32). Сам Петар је изнова формулисао овај приоритет у свом првом писму: „Увек будите спремни да се браните свакоме ко вас позове на одговорност за наду која је у вама“ (1 Пет 3:15). У наше дане, када је у огромним деловима света вера у опасност да се угаси као пламен који више нема горива, превасходни приоритет је учинити Бога присутним у овом свету и показати мушкарцима и женама пут ка Богу. Не било ког бога, него Бога који је говорио на Синају; оном Богу чије лице препознајемо у љубави која притиска „до краја“ (уп. Jn 13:1) – у Исусу Христу, распетом и васкрслом. Прави проблем у овом тренутку наше историје је у томе што Бог нестаје са људског хоризонта, а са затамњењем светлости која долази од Бога, човечанство губи оријентацију, са све очигледнијим деструктивним ефектима. Водећи мушкарце и жене Богу , Богу који говори у Библији: ово је највиши и основни приоритет Цркве и Петровог наследника у садашњем времену. -Писмо његове светости папе Бенедикта КСВИ свим бискупима света, 10. марта 2009; ватицан.ва

Ипак, чак ни тренуци дубоке захвалности и туге за тако верним папом — или неизвесна будућност — никада не би требало да поткопају нашу веру у Исуса. Он је тај који гради Цркву, „Цркву моју“, рекао је.

Када ово видимо у истинитим чињеницама, не славимо људе већ славимо Господа, који не напушта Цркву и који је желео да покаже да је он стена кроз Петра, мали камен спотицања: „тело и крв“ чине не спаси, већ Господ спасава кроз оне који су тело и крв. Порицати ову истину није плус вере, није плус понизности, већ је суздржавање од понизности која препознаје Бога онаквим какав јесте. Стога Петрино обећање и његово историјско оличење у Риму остају на најдубљем нивоу увек обновљени мотив за радост; паклене моћи неће надвладати над њим... - Кардинал Ратзингер (ПОПЕ БЕНЕДИЦТ КСВИ), Позван на заједницу, разумевање цркве данас, Игнатиус Пресс, стр. 73-74

Ово је одјекнуло и код Бенедиктовог наследника:

Многе силе су покушавале, и још раде, да униште Цркву, како споља тако и изнутра, али оне саме бивају уништене и Црква остаје жива и плодна... Она остаје необјашњиво чврста... краљевства, народи, културе, нације, идеологије, моћи су прошли, али Црква, утемељена на Христу, упркос многим олујама и нашим многим греховима, остаје увек верна депозиту вере која се показује у служби; јер Црква не припада папама, епископима, свештеницима, нити верницима лаицима; Црква у сваком тренутку припада искључиво Христу. —ПАПА ФРАЊО, хомилија, 29. јун 2015 ввв.америцамагазине.орг

Сигуран сам да је ово трајна порука за коју би Бенедикт желео да се држимо, без обзира колико ће наши дани постати бурни. Папе и родитељи, наша деца и супружници, наши пријатељи и фамилије ће доћи и отићи... али Исус је сада са мном, поред мене, и то је сигурно обећање као и било шта што је рекао Петру.

Ево ја сам с вама у све дане до свршетка света. (Матеј 28:20)

Када је моја мајка умрла пре неколико година, ја сам имао само 35, она 62. Изненадни осећај напуштености био је опипљив, дезоријентишући. Можда се неки од вас данас тако осећају — помало напуштени у Мајци Цркви са гашењем једног од најсјајнијих пламенова века. Али и овде Исус одговара:

Може ли мајка заборавити своје дете, бити без нежности за дете своје утробе? Чак и ако заборави, ја те никада нећу заборавити. Видиш, на длановима својих урезао сам те... (Исаија 49:15-16)

Уосталом, Бенедикт КСВИ није отишао. Он нам је сада ближи него икада у Једном, мистичном Телу Христовом.

То не можемо сакрити
на хоризонту се скупљају многи претећи облаци.
Не смемо, међутим, клонути духом,
него морамо задржати пламен наде
живи у нашим срцима ...
—ПАПА БЕНЕДИКТ КСВИ, Католичка новинска агенција,
Јануар КСНУМКСтх, КСНУМКС