ТАМО на срцу ми је да пишем и говорим о њима у наредним данима, што је озбиљно и важно у великој шеми ствари. У међувремену, папа Бенедикт наставља луцидно и искрено да говори о будућности са којом се свет суочава. Није изненађење што понавља упозорења Блажене Дјевице Марије која је, у својој личности, прототип и ogledala Цркве. Односно, требало би да постоји доследност између ње и Светог предања, између пророчке речи Христовог тела и њених аутентичних утвара. Централна и синхрона порука је и упозорење и нада: упозорење да је свет на самом провалији катастрофе због свог садашњег тока; и нада да, ако се вратимо Богу, Он може излечити наше нације. Желим да напишем више о моћној бесједи папе Бенедикта одржаној током протеклог ускршњег бдења. Али за сада не можемо потценити озбиљност његовог упозорења:
Тама која представља стварну претњу за човечанство је чињеница да он може да види и истражује опипљиве материјалне ствари, али не може да види куда свет иде или одакле долази, куда иде наш властити живот, шта је добро и шта је зло. Тама која окружује Бога и замрачује вредности права је претња за нас постојање и уопште свету. Ако Бог и моралне вредности, разлика између добра и зла, остану у тами, онда сва друга „светла“, која нам стављају тако невероватне техничке подвиге, нису само напредак већ и опасности које нас и свет у ризику. —ПЕЗА БЕНЕДИКТ КСВИ, Проповед о васкршњем бденију, 7. априла 2012. (нагласак мој)
И тако је свет стигао Разметни час: период и наде и упозорења ...
Наставите са читањем →