О враћању нашег достојанства

 

Живот је увек добар.
Ово је инстинктивна перцепција и чињеница искуства,
а човек је позван да схвати дубоки разлог зашто је то тако.
Зашто је живот добар?
—ПОПЕ СТ. ЈОХН ПАУЛ ИИ,
Евангелиум Витае, 34

 

ШТА дешава се умовима људи када њихова култура — а култура смрти — обавештава их да је људски живот не само за једнократну употребу, већ је очигледно егзистенцијално зло за планету? Шта се дешава са психом деце и младих одраслих којима се стално говори да су они само насумични нуспроизвод еволуције, да њихово постојање „пренасељено” Земљу, да њихов „угљенични отисак” уништава планету? Шта се дешава са старијима или болеснима када им се каже да њихови здравствени проблеми превише коштају „систем“? Шта се дешава са младима који су охрабрени да одбаце свој биолошки пол? Шта се дешава са сликом о себи када се њихова вредност дефинише, не урођеним достојанством, већ продуктивношћу? 

Ако је истина оно што је рекао папа Свети Јован Павле ИИ, да живимо 12. поглавље Књиге Откривења (в. Породични болови: депопулација?) — онда верујем да Свети Павле обезбеђује одговори шта се дешава са људима који су толико дехуманизовани:

Схватите ово: биће страшних времена у последњим данима. Људи ће бити себични и среброљупци, поносни, охоли, увредљиви, непослушни родитељима, незахвални, нерелигиозни, бешћутни, неумољиви, клеветнички, развратни, брутални, мрзећи оно што је добро, издајници, безобзирни, уображени, љубитељи задовољства него љубитељи Бога, јер се претварају да су религија, али поричу њену моћ. (2. Тим 3: 1-5)

Људи ми изгледају тако тужни ових дана. Тако се мало ко носи са „искром“. Као да се у многим душама угасила светлост Божија (види Сјајна свећа).

… У огромним деловима света вера је у опасности да изумре попут пламена који више нема горива. —Писмо Његове Светости ПАПЕ БЕНЕДИКТА КСВИ свим епископима света, 12. марта 2009.

И ово не би требало да буде изненађење, јер како култура смрти шири своју девалвирајућу поруку до краја света, тако се и осећај вредности и сврхе људи смањује.

…због пораста зла, љубав многих ће се охладити. (Матеј 24:12)

Међутим, управо у овој тами смо ми Исусови следбеници позвани да сијамо као звезде... ^{[КСНУМКС]}Пхил КСНУМКС: КСНУМКС-КСНУМКС

 

Повратак нашег достојанства

Након полагања а узнемирујућа пророчка слика за крајњу путању „културе смрти“, папа Свети Јован Павле ИИ је такође дао противотров. Он почиње тако што поставља питање: Зашто је живот добар?

Ово питање се налази свуда у Библији и већ на првим страницама добија моћан и невероватан одговор. Живот који Бог даје човеку сасвим се разликује од живота свих других живих бића, утолико што је човек, иако је настао од праха земаљског (уп. Пост. 2:7, 3:19; Јов 34:15; Пс 103:14; 104:29), је пројава Бога у свету, знак његовог присуства, траг његове славе (уп. Пост. 1:26-27; Пс 8:6). То је свети Иринеј Лионски желео да истакне у својој славној дефиницији: „Човек, живи човек, слава је Божија“. —ПОПЕ СТ. ЈОХН ПАУЛ ИИ, Евангелиум Витае, н. 34

Нека ове речи продре у срж вашег бића. Нисте „једнаки“ са пужевима и мајмунима; ви нисте нуспродукт еволуције; ти ниси мртва на лицу земље... ти си главни план и врхунац Божијег стварања, „врхунац Божијег стваралачког деловања, као његова круна“, рекао је покојни Светитељ.^{[КСНУМКС]}Евангелиум Витае, н. 34 Подигни поглед, драга душо, погледај се у огледало и види истину да је оно што је Бог створио „веома добро“ (Постање 1:31).

Да будем сигуран, грех има унаказило све нас у овој или оној мери. Старост, боре и седа коса само су подсетници да је „последњи непријатељ који треба уништити смрт“.^{[КСНУМКС]}КСНУМКС Цор КСНУМКС: КСНУМКС Али наша инхерентна вредност и достојанство никада не старе! Штавише, неки су можда наследили дефектне гене или су били отровани у материци спољним силама, или осакаћени несрећним случајем. Чак је и „седам смртних грехова“ које смо забављали (нпр. пожуда, прождрљивост, лењост, итд.) унаказило наша тела. 

Али бити створен по „лику Божијем“ превазилази наше храмове:

Библијски аутор као део ове слике види не само власт човека над светом већ и оне духовне способности које су изразито људске, као што су разум, разликовање добра и зла и слободна воља: „Испунио их је знањем и разумевањем, и показао им добро и зло” (Сир 17:7). Способност достизања истине и слободе су људска прерогатива утолико што је човек створен по лику свог Створитеља, истинитог и праведног Бога. (уп. Ут 32). Само човек, међу свим видљивим створењима, „способан је да спозна и воли свог Створитеља“. -Евангелиум Витае, 34

 

Бити поново вољен

Ако се љубав многих охладила у свету, улога хришћана је да поврате ту топлину у наше заједнице. Катастрофално и неморална блокада ЦОВИД-19 је нанео системску штету међуљудским односима. Многи се још нису опоравили и живе у страху; поделе су само проширене путем друштвених медија и огорчених онлајн размена које су до данас разнеле породице.

Браћо и сестре, Исус тражи од вас и мене да исцелимо ове повреде, да будемо а пламен љубави усред угљевља наше културе. Признајте туђе присуство, поздравите их са осмехом, погледајте их у очи, „слушајте да постоји туђа душа“, како је то рекла Слуга Божија Кетрин Доерти. Први корак објављивања Јеванђеља је исти онај који је учинио Исус: био је једноставно представљају онима око Њега (неких тридесетак година) пре него што је започео објављивање Јеванђеља. 

У овој култури смрти, која нас је претворила у странце, па чак и непријатеље, можемо бити у искушењу да и сами постанемо огорчени. Морамо се одупрети том искушењу цинизма и изабрати пут љубави и праштања. А ово није обичан „начин“. То је божанска искра који има потенцијал да запали још једну душу.

Странац више није странац за особу која мора постати ближњи некоме у невољи, до те мере да прихвати одговорност за свој живот, као што тако јасно показује парабола о милосрдном Самарићанину (усп. Лк 10, 25-37). Чак и непријатељ престаје да буде непријатељ за особу која је дужна да га воли (уп. Мт 5-38; Лк 48-6), да му „чини добро“. (уп. Лк 6:27, 33, 35) и да одговори на његове непосредне потребе брзо и без очекивања отплате (уп. Лк 6-34). Врхунац ове љубави је молити се за свог непријатеља. Чинећи тако постижемо хармонију са промисаоном љубављу Божијом: „А ја вам кажем: љубите непријатеље своје и молите се за оне који вас прогоне, да будете деца Оца свог који је на небесима; јер он даје да своје сунце излази и на зле и на добре, и даје кишу на праведне и на неправедне“ (Мт 5-44; уп. Лк 45). —Евангелиум Витае, н. 34

Морамо да се натерамо да превазиђемо свој лични страх од одбацивања и прогона, страхове који се често носе у сопственој рањавању (којима је можда потребно лечење — види Хеалинг Ретреат.)

Оно што би нам ипак требало дати храбрости је да то препознамо, признали они то или не сваки особа жуди да сретне Бога на лични начин... да осети Његов дах на себи као што је Адам први пут осетио у врту.

Господ Бог створи човека од праха земаљског и дуну му у ноздрве дах живота, и човек постаде живо биће. (Пост 2:7)

Божанско порекло овог духа живота објашњава вечито незадовољство које човек осећа током својих дана на земљи. Пошто је створен од Бога и носи у себи неизбрисив отисак Бога, човек је природно привучен Богу. Када услиши најдубље чежње срца, сваки човек мора да направи своје речи истине које је изрекао Свети Августин: „Ти си нас створио за себе, Господе, и немирна су срца наша док се не умире у теби. -Евангелиум Витае, н. 35

Буди тај дах, Божије дете. Будите топлина једноставног осмеха, загрљаја, чин љубазности и великодушности, укључујући и чин опроштај. Погледајмо данас другима у очи и нека осете достојанство које им припада јер су једноставно створени на слику Божију. Ова реалност би требало да револуционише наше разговоре, наше реакције, наше одговоре на друге. Ово је заиста оно контрареволуција да наш свет тако очајнички треба да га поново трансформише у место истине, лепоте и доброте — у „културу живота“.

Оснажени Духом и ослањајући се на богату визију вере, нова генерација хришћана позвана је да помогне у изградњи света у коме се Божји дар живота поздравља, поштује и негује ... Ново доба у којем нас нада ослобађа од плиткости, апатија и само-упијање које умртвљују наше душе и трују наше односе. Драги млади пријатељи, Господ вас тражи пророци овог новог доба ... - НАЈБОЉИ БЕНЕДИКТ КСВИ, хомилија, Светски дан младих, Сиднеј, Аустралија, 20. јула 2008

Будимо ти пророци!

 

 

Захвалан сам на вашој великодушности
да ми помогне да наставим овај посао
у 2024.…

 

са Нихил Обстат

 

На путовање са Марком у  Сада Ворд,
кликните на банер испод да бисте претплатити се.
Ваша е-пошта се неће делити ни са ким.

Сада на Телеграму. Кликните на:

Пратите Марка и дневне „знакове времена“ на МеВе:

Пратите Маркова писања овде:

Слушајте следеће: