ТХЕ Велика олуја о којој сам говорио Спирала према оку има три кључне компоненте према раним црквеним оцима, Писму, и потврђено веродостојним пророчким откривењима. Први део Олује у основи је створио човек: човечанство жање оно што је посејало (уп. Седам печата револуције). Затим долази Око олује праћена последњом половином Олује која ће кулминирати у самом Богу директно интервенишући кроз а Пресуда живих.
Наставите са читањем
Познавање истинске католичке доктрине у вези са Блаженом Девицом Маријом увек ће бити кључ за тачно разумевање тајне Христа и Цркве. —ПАПА ПАУЛ ВИ, дискурс, 21. новембар 1964
ТАМО је дубок кључ који откључава зашто и како Блажена Мајка има тако узвишену и моћну улогу у животу човечанства, али посебно верника. Једном када се неко ухвати, Маријина улога не само да има више смисла у историји спасења, а њено присуство се више разуме, већ верујем да ће вас оставити у жељи да посегнете за њеном руком више него икад.
Кључ је следећи: Марија је прототип Цркве.
САДА РИЈЕЧ О МАСОВНИМ ЧИТАЊИМА
за 1. децембар 2013
Прва недеља дошашћа
Литургијски текстови ovde
ТХЕ књига о Исаији - и овај Адвент - започиње прелепом визијом долазећег Дана када ће „сви народи“ приливати Цркви да би се из њене руке хранили Исусовим учењима која дају живот. Према раним црквеним оцима, Госпи Фатимској, и пророчким речима папа 20. века, заиста можемо очекивати надолазећу „еру мира“ када ће „своје мачеве пребити у ралице, а копља у удице“ (види Драги Свети Оче ... Долази!)
ТХЕ поента читаве ове серије о харизматичним даровима и кретању је подстицање читаоца да се не плаши изузетно у Бога! Да се не бојите да „широм отворите своја срца“ за дар Духа Светога којег Господ жели да излије на посебан и моћан начин у наше време. Док читам писма која су ми послана, јасно је да каризматична обнова није прошла без својих туга и неуспеха, својих људских недостатака и слабости. Па ипак, управо се то догодило у раној Цркви после Педесетнице. Свети Петар и Павле посветили су много простора исправљању различитих цркава, модерирању харизми и поновном фокусирању надобудних заједница на усмену и писану традицију која им је предата. Оно што апостоли нису учинили јесте порицање често драматичних искустава верника, покушај гушења харизми или утишавање ревности успешних заједница. Уместо тога, рекли су:
Не гасите Духа ... тежите љубави, већ жељно тежите духовним даровима, посебно да бисте могли пророковати ... изнад свега, нека ваша љубав једних према другима буде интензивна ... (1. Сол 5:19; 1. Кор 14: 1; 1. Пет 4: 8)
Последњи део ове серије желим да посветим размени сопствених искустава и размишљања од када сам први пут доживео каризматични покрет 1975. Уместо да овде дајем цело своје сведочење, ограничићу га на она искуства која бисмо могли назвати „каризматичним“.
Духова, Уметник непознат
ПЕНТЕЦОСТ није само један догађај, већ благодат коју Црква може поново и поново искусити. Међутим, у прошлом веку папе су се молили не само за обнову у Духу Светом, већ за „нови Духови “. Када се узму у обзир сви знаци времена који су пратили ову молитву - међу њима је кључно континуирано присуство Блажене Мајке која се са својом децом на земљи окупља кроз трајна указања, као да је поново била у „горњој соби“ са апостолима … Речи Катекизма попримају нови осећај непосредности:
... у „крајње време“ Господњи Дух ће обновити срца људи, угравирајући у њих нови закон. Окупиће и помирити расуте и подељене народе; преобразиће прво створење и Бог ће тамо боравити са људима у миру. -Катекизам Католичке цркве, н. 715
Ово време када Дух долази да „обнови лице земље“ је период, након Антихристове смрти, током онога на шта је Отац Цркве у апокалипси светог Јована указао као на „Хиљаду година”Доба када је Сатана окован у провалију.Наставите са читањем
AS данас гледамо на харизматичну обнову, примећујемо велики пад њеног броја, а они који остају углавном су седе и беле косе. Шта је онда била харизматична обнова ако се на површини чини да се гаси? Као што је један читалац написао у одговору на ову серију:
У неком тренутку каризматични покрет је нестао попут ватромета који осветљава ноћно небо, а затим пада у мрак. Био сам помало збуњен да ће потез Свемогућег Бога проћи и коначно нестати.
Одговор на ово питање је можда најважнији аспект ове серије, јер нам помаже да схватимо не само одакле смо, већ и шта будућност има за Цркву ...
I већ су ме питали да ли сам „харизматик“. А мој одговор је: „Јесам Католик! ” Односно, желим да будем потпуно Католик, да живимо у средишту талога вере, срцу наше мајке, Цркве. И зато, тежим да будем „харизматичан“, „маријански“, „контемплативан“, „активан“, „сакраментални“ и „апостолски“. То је зато што све наведено не припада овој или оној групи, или овом или оном покрету, већ цео тело Христово. Иако се апостолати могу разликовати у фокусу њихове одређене каризме, како би били потпуно живи, потпуно „здрави“, нечије срце, нечији апостолат, треба да буду отворени за цео ризница благодати коју је Отац подарио Цркви.
Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас је благословио у Христу сваким духовним благословом на небесима ... (Еф 1)
AS моја недавна турнеја служења је напредовала, осетио сам нову тежину у својој души, тежину срца за разлику од претходних мисија које ми је Господ послао. Након проповедања о Његовој љубави и милости, једне ноћи питао сам Оца зашто свет ... зашто свако не би желели да отворе своја срца Исусу који је дао толико тога, који никада није повредио душу и који је отворио врата Неба и стекао сваки духовни благослов за нас Његовом смрћу на Крсту?
Одговор је стигао брзо, реч из самог Светог писма:
И ово је пресуда да је светлост дошла на свет, али људи су више волели таму од светлости, јер су њихова дела била зла. (Јован 3:19)
Као што сам размишљао о овој речи, све је већи осећај да је то дефинитивно реч за наше време, заиста а пресуда за свет који је сада на прагу ванредних промена ....
ТХЕ Бог ковчег је обезбедио да одјаха не само олује прошлих векова, већ посебно Олују на крају овог века, није барк самоодржања, већ брод спасења намењен свету. Односно, наш менталитет не сме да „спашава сопствена леђа“ док се остатак света удаљава у море уништења.
Не можемо мирно прихватити да остатак човечанства поново падне у паганизам. - Кардинал Ратзингер (ПОПЕ БЕНЕДИЦТ КСВИ), Нова евангелизација, изградња цивилизације љубави; Обраћање катихетама и наставницима религије, 12. децембар 2000
Не ради се о „ја и Исус“, већ Исус, ја, мој комшија.
Како се могла развити идеја да је Исусова порука уско индивидуалистичка и усмерена само на сваку особу појединачно? Како смо дошли до овог тумачења „спасења душе“ као бега од одговорности за целину и како смо хришћански пројекат схватили као себичну потрагу за спасењем која одбацује идеју служења другима? —ПЕЗА БЕНЕДИКТ КСВИ, Спе Салви (Савед Ин Хопе), н. 16
Исто тако, морамо да избегнемо искушење да бежимо и сакријемо се негде у пустињи док Олуја не прође (осим ако Господ не каже да тако треба). Ово је "време милосрђа“, и више него икада, душама је потребно „окуси и види“ у нама Исусов живот и присуство. Морамо постати знаци нада другима. Једном речју, свако наше срце треба да постане „ковчег“ за свог ближњег.