Видео сам Господа Исуса, попут цара у великом величанству, како с великом строгошћу гледа на нашу земљу; али због заступања Његове Мајке, продужио је време своје милости ... Не желим да казним болно човечанство, али желим да га излечим, притискајући га на Моје Милостиво Срце. Користим казну када ме они сами приморају на то; Моја рука се нерадо хвата за мач правде. Пре Дана правде, шаљем Дан милости ... Продужујем време милосрђа ради [грешника]. Али тешко њима ако не препознају ово време Моје посете ...
—Изус до Свете Фаустине, Божанско милосрђе у мојој души, Дневник, н. 126И, 1588, 1160
AS прва светлост зоре прошла је кроз мој прозор јутрос, нашао сам се како позајмљујем молитву свете Фаустине: „О мој Исусе, обраћај се душама, јер су моје речи безначајне.“ Ово је тешка тема, али је не можемо избећи а да не нанесемо штету целој поруци Јеванђеља и Светог предања. Извући ћу из десетина мојих списа да дам резиме приближавања Дана правде. Наставите са читањем →